Januar mesec, godina 2019, završena je proslava Nove godine, Božića, Pravoslavne nove godine i vreme je da se zasuču rukavi i uspešno započne kalendarska godina. Praznici su gotovi svima, osim nama, ljubiteljima hleba, peciva, sladoleda i kafe. Naš praznik ove godine počinje 20. januara, a zove se – Sigep, sajam pekarstva i poslastičarstva.
Slično prethodnim godinama, 40. jubilarni Sigep je okupio učesnike i posetioce sa svih kontinenata, a za 5 dana održavanja, registrovano je preko 200 000 ulaznica. Hala u kojoj se održava Sigep izmeštena je iz turističke zone grada Riminija, a sastoji se iz 4 građevinska bloka u koja su smeštene po 4 „manje“ hale. Svaka hala je detaljno prikazana na mapi koju posetioci dobijaju na ulazu, tako da je obilazak sajma značajno olakšan.
Ove godine je put do Riminija bio lakši i brži nego prethodne godine, jer smo imali komformniji autobus na raspolaganju. Na put smo krenuli 30 minuta ranije nego uobičajeno, što se ispostavilo kao velika prednost prilikom čekanja na graničnim prelazima. Delegacija Visoke škole je bila ubedljivo najbrojnija u autobusu i brojala je 9 članova. Ovogodišnje stručno pojačanje je bila profesorica dr Bojana Kalenjuk, koja je i sama veliki zaljubljenik u svet poslastičarstva, pa je za nju ovo putovanje bilo od naročitog značaja.
Nakon prijavljivanja u hotelu, grupa sačinjena od preduzetnika, poslastičara, trgovaca, nastavnika i studenata je počela obilazak sajma. Sa desnog krila hale Sigepa dopirao je omamljujući miris svežeg italijanskog Panetone hleba, sitno sečenog u kockicama, kako bi ga posetioci mogli okusiti. Ovaj sajamski deo je tradicionalno povezan sa proizvodnjom opreme za pekarstvo, pa se ovde može pronaći sve što je najnovije vezano za mesilice, fermentacione komore ili peći za pečenje pekarskih proizvoda. U istom delu se još nalazi hala posvećena kakaou i čokoladi, gde se može videti najšira moguća ponuda kakao proizvoda i čokolade za poslastičarstvo, kao i oprema za izvođenje najkopleksnijih čokoladnih operacija. Jedna od inovacija na koju smo naleteli ove godine je uređaj za sečenje torte pod pritiskom vodenog mlaza. Krećući se prema obodu desnog krila hale, stigli smo do dela gde se testiraju pica peći za prodaju. Naravno, italijanski šefovi su zaduženi za demonstraciju ove vrste proizvoda. Oni se mogu zagrevati u različito konstruisanim grejnim uređajima, tako da smo imali priliku da probamo nekoliko različitih vrsta pica. U sećanju nam je ostala pica sa nadevom od krompira odozgo, pa smo se složili da ovaj specijalitet suviše podseća na našu pitu krompirušu.
Hodajući dalje, stigli smo do prostorija iz kojih nas je omamio miris pržene arome i zveckanje porcelana. Bilo je vreme za kafe pauzu. Šansu smo pružili simpatičnom gospodinu sa šeširom, poreklom iz Hondurasa. Karakterističnim širokim osmehom nas je pozdravio i počeo priču o Arabici proizvedenoj na velikoj nadmorskoj visini, koja se uzgaja sa naročitom pažnjom. Kafa je imala neobično jaku kiselkastu aromu, sa visokim sadržajem kofeina, pa nije prijala baš svima koji su je probali.
Deo sajma koji se odnosi na poslastičarsvo je verovatno najatraktivniji, jer je ovde moguće izvesti dekoracije kakve drugi proizvodi nikada ne mogu dostići. Čokoladne torte, dekoracije od fondana i šećera, raznobojni deserti u čaši, ukalupljeni kremovi na bazi statklaste glazure (eng. miror glaze), su mamili uzdahe i terali nas da ispitujemo izlagače da li bi nam ih prodali. Nažalost, reč je uvek, isljučivo o eksponatima, pa nam je za utehu ostalo da fotografišemo ova minijaturna remek-dela za svoju kolekciju. U ovom delu sajma je moguće nabaviti najrazličitije alate, modle, praškove, kremove ili sredstva za dekoraciju, pa kome je to bilo na listi želja, mogao je da ih kupi po veoma pristupačnim cenama.
Poslednji deo sajma koji smo obišli je obilovao različitim ukusima (proizvoda) koje toliko volimo da konzumiramo. Reč je o sladoledu ili đelatu kako ga Italijani popularno zovu. Na licu mesta smo posmatrali kako automatske komore za sladoled mešaju i lede tečnost koja nekoliko trenutaka kasnije fromira sladoled. Toliko različitih ukusa na jednom mestu, ali ove godine nas je posebno oduševila kompanija Babi sa tradicijom dugom više od 100 godina. Čokoladni sladoledi, noćiola ili straćatela su zaista naročito atraktivnog ukusa. Međutim, ono što je za mene bila novina u pogledu sladoleda, koje sam probao na štandu jednog slovenačkog proizvođača, bio je sladoled od lavande. Zaista suptilna boja i nežna aroma cveta lavande predstavljale su poslovnu tajnu ove uspešne porodice. Ljubazna gospođa nam je takođe sugerisala da ne probamo izrazito crni sladoled koji su neki proizvođači nudili, jer se takva boja teško može dobiti upotrebom male količine kolera i nije potpuno bezospasna za zdravlje.
Pored posete sajmu imali smo priliku da skoknemo i do San Marina, grada države koji se nalazi na pedesetak kilometara od mesta dešavanja sajma. Atmosferu u autobusu su naročito podizali naši najmlađi studenti Dimitrije Šarac i Nemanja Radišić, koji su ovu posetu završili kupovinom dve katane (samurajske), jer je San Marino poznat po proizvodnji oružja. Iako nisam bio oduševljen ovim potezom, lično sam navijao da ako nešto slično moraju da kupe to bude štapić profesora Dabldora iz Hari Potera, međutim, pojedini putnici su čak izjavili da bi im bilo dosadno putovanje bez naših najmlađih studenata.
Naše putovanje smo završili posetom Modene, malog italijanskog gradića gde smo imali priliku da čujemo životnu priču Enca Ferarija, ali i ponešto o kunkurentskom proizvođaču Lambordžiniju. Pomalo nas je iznenadilo lokalno praktikovanje mediteranske sieste, pri čemu ugostiteljski objekti nisu radili u intervalu od 14h do 16h. Ipak, kapućino smo uspeli da pronađemo što nas je okrepilo pred put kući.
Posle svakog divnog putovanja ostane žal za povratkom u relnost i našu svakodnevnicu. Međutim, uspomene i fotografije će nas uvek vraćati na sve one lepe trenutke koje smo prošli zajedno. Ovaj članak je prekratak da bi se opisalo iskustvo koje smo zajednički doživeli i dok privodim tekst kraju u nostalgičnom tonu u ćošku mog brovsera stoji adresa en.sigep.it i pozivnica za 41. izložbu najdražih prehrambenih proizvoda.
Autor: Dragan Psodorov